Svi smo se bar jednom našli u situaciji kao na sledećoj slici ili bar nekoj sličnoj situaciji. I većina je od prvih školskih dana slušala o pravilnom položaju tela prilikom sedenja u učionici, pa i prilikom upotrebe računara. Ali da li ste znali šta je ergonomija? Nauka koja se bavi proučavanjem interakcije između čoveka i mašine naziva se ergonomija. Pri tom se ne misli samo na upotrebu računara i dizajn računara, već svih uređaja. Ljubitelji automobila znaju koliko je važan dizajn unutrašnjosti automobila prilikom vožnje. Već i samo postojanje posebne nauke koja se bavi proučavanjem relacije čovek-mašina, govori nam o važnosti uticaja mašina na život i zdravlje svakog pojedinca.
S obzirom da ljudi danas provode dosta vremena uz računare (na poslu, u školama, ali i kod kuće) uvek je dobra prilika da se podsetimo pravilnog položaja tela čoveka u odnosu na računar.
Ergonomija se uglavnom shvata kako je to definisano u prethodnoj definiciji. Ipak, ona, u suštini, ali i sadržajno jeste multi i interdisciplinarna nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima kako bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastaura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd. Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanje mašine (shvaćene na prethodan način) ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe, zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba učitavati prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.
Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer, tehnički uzevši neko najsavršenije sredstvo nije „ergonomsko“ ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može da efikasno koristi i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.
Ergonomijom se danas bave biolozi, antropolozi, psiholozi, sociolozi…, ali sva znanja koja nosi svaka od nabrojanih i ne nabrojanih struka ne znači ništa ako se ne integrišu u skup jedinstvenih i usklađenih zahteva kooji se moraju postaviti pred projektanta ili dizajnera tehničkog sredstva da bi ono zadovoljilo sve potrebe i zahteve čoveka.
Jednostavan primer primene ergonomije je stolica za sekretaricu:
- Visina sedišta može da se podešava – da noge ne bi visile već da dodiruju (tj da se oslanjaju) na pod.
- Da ima rukohvate da prilikom kucanja na tastaturi nadlaktice budu oslonjene, da se ruke i ramena manje zamaraju.
- Naslon stolice treba da pridržava deo kičme u lumbalnom delu.
- Stolica treba da ima mogućnost okretanja u krug da bi se mogao opsluživati sto koji je u obliku ćiriličnog slova „G“ – jedan deo računarski drugi deo za pisanje…
- Stolica treba da ima točkove da se malim odgurivanjem nogama može prići nekom bližem ormanu bez ustajanja i sl…
